Tvrđave na Dunavu

Započinjući izgradnju nove prestonice srednjovekovne Srbije, despot Đurađ Branković je želeo da stvori moderan prestoni grad, a ne isključivo bezbedno vojno uporište. Postepeno Smederevska tvrđava je dobijala sve važne elemente velikog srednjovekovnog grada. Za veoma kratko vreme Smederevo je postalo dinamičan politički, crkveni, kulturni, trgovački i ekonomski centar Srbije. Stoga bi, shodno okolnostima nastanka, koncepciji i tadašnjim shvatanjima, umesto uobičajenog naziva Smederevska tvrđava, mnogo bolje odgovarao pojam Smederevski grad.
Tvrđava Ram, drevni Rasmski grad, nalazi se na kamenoj litici iznad Dunava, i poput vojnika na straži čuva ulaz u predvorje Đerdapa. Tvrđavu je dao da se izgradi turski sultan Bajazit II i od tog perioda, tvrđava je bila moćno, artiljerisko utvrđenje oko koga su se lomila koplja mnogih carstva. Za tvrđavu se vezuje romantična legenda o Romulu i Remu, a takođe se ovo mestu pominje i u pričama o proti Mateji Nenadoviću, Karađorđu, Vuku Stefanoviću Karadžiću…
Prelepa Golubačka tvrđava spominje se u nekoliko legendi. Prema jednoj, dobila je ime zahvaljujući vizantijskoj princezi Jeleni, koja je bila zatočena u kuli utvrđenja. Usamljenoj i tužnoj, Jeleni nije mogao da pomogne ni prelepi pogled na Dunav. Utehu su joj pružali samo golubovi, pa otuda i naziv Golubački grad. Druga priča nije tako setna. Stara legenda tvrdi da se u lepu devojku po imenu Golubana zaljubio turski paša, koji je pokušao da osvoji njeno srce raskošnim poklonima. Devojka ih je sve odbila, i za kaznu, po pašinom naređenju, vezana je za dunavsku stenu ne bi li se pokajala. Golubana je tu izgubila život, tako da je stena nazvana Baba kaj, što znači „pokaj se, ženo“.