Zelena vespa, mali crveni „topolino“, magare ili jednostavno koracima, levo – desno, put te vodi do mačke. A mačka zna i kad je sijesta i kad je vreme za aperol.
Veš se suši na žici ispod prozora, vetar i sunčevi zraci se probijaju kroz ulice i kamene prolaze. A ti – ne znaš gde pre da gledaš, da li u panoramu grada sa mini vidikovca, da li u fasade obrasle u cveće ili u ljude koji su standardna konstalacija unutar malog raja podignitog u stenama.
U prvih pet sekundi ti postaje jasno zašto je Pitligiano, udaljen 761 kilometar od Borče, zvanično jedno od najlepših italijanskih sela.
Život polako teče, promiče u vremenu i prostoru koji može da stane u obode čaše aperola.
I tako, pomisliš, daj da nadjem neku mladu ovde, kad ono bum – trideset koraka kasnije, mlada te čeka na ćošku. Dobro, i mladoženja, sa sve Alfa Romeom iz šezdesetih godina i ne možeš da im ne zavidiš, ali i da im budeš zahvalan što si imao priliku da prisustvuješ njihovom filmu.
Kad se umoriš i poželiš da samo gledaš tu lepotu izdaleka, predjes 1500 koraka i sedneš na kamenu klupu pod drvoredom.
Ako si uzeo salamu sa tartufima, sir i hleb, neće ti pasta ili pica pasti na um. Jer, to je autohtona hrana. I nikako kapućino uz, mora proseko ili aperol, piše u vodiču za turiste.
Kad padne šećer, pravo u jevrejsku četvrt i pekaru/poslastičarnicu staru ko sam grad. Samo, ima tu jedan problem – koliko god da kupite, malo je, takav je to kroasan.
Za dobru sliku, morate da se iskrivite da bi bila prava, jer pad mora da postoji. I 1/1 u jednom trenutku, završićete u nečijoj bašti. Meštani će samo zavrteti glavom i nasmejati se.
Znaju u kakvom raju žive 🤌 #pitigliano #toscana #italy 🇮🇹
Toskana u očima našeg putnika, na turi Citta del Tufo
