Prošle godine u Egiptu prilazi mi mlad momak, trgovac. Pomislih da želi nešto od suvenira da mi proda, no, kad prozbori shvatih da bejah u zabludi:
„Ti si pravoslavne vere“, kaza zagledan u moj jedva primetni krstić na lančiću, „odakle si?“
Saznavši da sam iz Srbije, sav ozaren i radostan reče:
„I ja sam pravoslavac. Ja sam Kopt! I isto imam krst.“
Znam da imaju istetovirani koptski krst u korenu desne šake, što imadoh prilike i kod drugih Kopta da vidim. No, pomislih da ima i koptski krst – privezak. Iskazah želju da vidim kako izgleda, a on reče:
„A, neeee, moj krst je u srcu. Vidiš ovaj istetovirani – isti takav je istetoviran i u mom srcu. Tu ga nosim uvek, stalno.“
Tada sam shvatila da mnogo više od spoljašnjih obeležja vredi ono što nosimo u našim srcima. Bila je to ogromna životna lekcija u jednoj rečenici, punoj iskrenosti, radosti, dobronamernosti i neke lakoće u trudu da zbilja žive Hristovu reč. Vaskrs je radost i slava života! I to se kroz njihovo pojanje doživljava sa lakoćom, celim bićem…
Suzana Jović, putnik
