Bolonja – solidna. Neverovatna lakoća življenja Italijana više pohranjena u misli nego pretočena u reči, razlog poprilično jednostavan – njihovo uživanje u malim svakodnevnim stvarima je vidljivo na svakom koraku.
Dok ispijaju espreso, aperol ili jednostavno čekaju u redu za sendvič (koji priča deset jezika). Vlasnik ribarnice na otvorenom više je nalik bankaru koji je preko odela nabacio beli (čist ko suza) mantil i obuo čizme, nego nekome ko prodaje ribu i morske plodove.
Poslužilo nas je i vreme, te sam ko gugutka više gledao u tornjeve, fasade i balkone, nego ispred sebe. Dobro, i u aperol sa pastom mesto slamčice. Tu avangardu kod služenja nisam najbolje razumeo, al garant posle može da se napravi kakva aperol pasta sa govedjim raguom, no dobro. Iako velii univerzitetski grad, beše rano, te studentarije nije bilo puno što je bilo odlično. Ipak, ljudi na biciklima beše na izvoz, što je bilo krajnje zanimljivo. Čuveni prozor sa vratancima koja kada se otvore (od kojih grmi Instać) je izostao, jerbo je sad voda presušila te više sliči Krnjači.
Al zato šunke nisu izostale, kao ni unutrašnjost crkvi i katedrala. Činjenica da je sve nastalo rukom, pre xxx godina, deluje impozantno nerealno, jer danas kad imamo sve moguće alatke i mašine, umetnost je svedena na konceptualizam a la pijani Rajko leži u kanalu sa flajkom vinjaka i ruci dok na njemu drema debeli mačor.
Da sam travel bloger ko što nisam, sad bih vam nešto mudro savetovao. Ovako, pošto nisam mogu da kažem samo jedno – idite, predjite 8-10 kilometara peške, naručite sendvič, uzmite pivo i uživajte. Bolonja je večna sve dok su mortadela, paste, lazanje i šunka sveže.
#bologna
Bolonja u očima našeg putnika, na turi Citta del Tufo
View this post on Instagram
A post shared by Pjesnik_amater (@s.pjesnik)
